|
Piše:
Vladimir Majstorović
“ Vaše aktivnosti imaju vrednost koja prevazilazi vrednost i srebra i
zlata!” Andy Andrews
Ukoliko se ikada budem bavio politikom, moj pokret će se zvati Pokret
neprekidnih malih promena. U programu će na samom početku biti dve
osnovne rečenice. To su one koje svakodnevno ponavljam dok se bavim
treningom i koučingom:
1. Promenu ponašanja drugih ljudi mogu promeniti jedino promenom
sopstvenog ponašanja.
2. Svakodnevne male promene dovode do ogromnih rezultata.
Vi najbolje znate kako se to manifestuje u Vašoj firmi, a ja ću sada
preneti utiske iz jedne inostrane kompanije u kojoj sam imao grupni
koučing prošle nedelje. O tome kako se sprovodi grupni koučing možemo da
razgovarao u četiri oka, a za ovu priliku navešću samo pojedinosti.
Učesnici su postavili cilj i moj zadatak je bio da ih vodim kroz celu
priču, kako bi oni napravili plan sopstvenih aktivnosti do kraja godine.
Tokom razgovora koristio sam tehniku kojom oni prvo iznose probleme koje
imaju, a onda te probleme preformulišu u ciljeve.
I kao što se može pretpostaviti, sa problemimam je išlo odlično. Svako
je imao barem nekoliko primera iz kojih se moglo zaključiti da je
inostrano rukovodstvo samo smetnja. Strani direktori nemaju poverenja u
naše ljude. Ne poznaju samu suštinu njihvovog posla, jer su naravno,
došli iz inostranstva gde je sve dugačije. Tamo su klijenti manje
zahtevni nego naši, plus imaju više para. Dalje, inostrani direktori su
sujetni, jer iako im mi kažemo šta treba uraditi oni neće da nas
slušaju, a kada im na kraju kažemo gde su grešili oni opet teraju po
svome i neće da priznaju da bi bilo bolje da su nas poslušali. Sve u
svemu, najpametnije bi bilo da vlasnici kapitala postave nekog našeg za
direktora, a onda ćemo mi sve to lepo srediti. I tako jedno 15 minuta.
Onda su se treningu priključili neki učesnici koji su bili na neodložnom
sastanku, ali su veoma brzo shvatili da je ovo idelana prilika da se
oslobode stresa kji su im nabacili inostrani rukovodioci. I bilo je tu
još kojih pet minuta iznošenja problema sa kojim se oni susreću.
A onda su preformulisali te probleme u ciljeve i veoma brzo shvatili da
je dosta toga pod njihovom kontrolom. I upravo tu je mesto za onu prvu
rečenicu. Promenu ponašanja drugih ljudi mogu promeniti jedino promenom
sopstvenog ponašanja. Ako žele da promene ponašanje inostranih direktora
neophjodno je da promene sopstveno ponašanja. A izgleda da je to
najteže. Jer mi smo savršeni. Svakodnevno umiremo od lepote i pameti.
Ovde je i smišljena poslovica „Kada bi se glave kotrljale niz brdo,
svako bi za svojom trčao!“ To je zaista naša najveći problem. Što
smatramo da smo najpametniji i da nam samo treba novac da realizujemo
naše zamisli. A kako to izgleda u praksi gledamo decenijama.
Posmatrajući sveopštu sekiraciju i brigu naših ljudi zbog katastrofe
naroda Japana, neprekidno ponavljam da oni nisu za žaljenje nego mi. Jer
oni ljudi imaju viziju i spremni su da se neprekidno prilagođavaju,
odnosno menjaju. Mi smo narod bez vizije, nespreman na promene. I zato
će najteže biti gledati kako će Japan džinovskim koracima da se oporavi,
a mi ćemo i za 10 godina biti ovde gde smo i sada. Nespremni da menjamo
sopstveno ponašanje kako bi promenili ponašanje drugih ljudi.
I tu dolazimo do druge rečenice koja je po meni jedino rešenje u
katastrofi koja je očigledno daleko više zadesila nas, nego Japan.
Svakodnevne male promene dovode do ogromnih rezultata. Promene jesu
male, ali je cakica u tome da se one svakodnevno primenjuju i
unapređuju. Zamislite Srbiju u kojoj bi jedna mala promena bila recimo
da ljudi prestanu da bacaju opuške po ulici, već da se strpe do
sledećeš, ćoška gde je na stubu zakačena kanta. Da li ova promena
izaziva veliki mentalni ili fizički zamor. Ne. Čovek samo treba da
zamisli da se nalazi u stanu i da opušak treba da baci u pikslu koja je
na ulici u formi kante. I to je to. Ili druga mala promena. Ljudi kada
ustanu prvo treba da popiju čašu vode, sobne temperature i nakon toga da
doručkuju. I to je to. Nikakva velika filozofija. Samo mala promena u
ponašanju. I tako iz dana u dan. Čovek koji ujutro popije čašu vode
uradio je najbolje za svoj organizam. A doručkujući, što kaže Dr. Zoran
Ilić, obezbedio je gorivo za dobar deo dana. Jer kao što auto ne može
bez goriva, tako i naše telo ne može bez hrane. Male promene su čudo. Na
njih je u savremenoj istoriji, koliko ja znam, prvi skrenuo pažnju
fizičar Edvard Lorenc. On je izučavao zakonitosti u teoriji haosa. Nije
radio u Srbiji, mada bi mu mi bili idealna laboratorija. Menjao je
početne uslove u sistemu diferencijalnih, nelinearnih jednačina vezanih
za model vremenske prognoze. Uočio je da se malim promenama, rezultat
drastično menja. Kriva promene u odnosu na različite početne uslove,
korišćena kasnije u teoriji haosa, ima oblik leptira, pa je tako ovaj
genijalac i nazvao svoju teoriju. Samo da ponovim zbog čega mi je ova
teorija izuzetno važna. Siguran sam da su promene kod nas, ali i bilo
gde neophodne. Čak i Amerikanci koji su izmislili poslovicu: „Ako nije
slomljeno, nemoj ga dirati“, sada su je preformulisali u: “Ako još nije
slomljeno, polomi ga!“ Da podsetim da skoro svaka uspešna politička
kampanja u svetu sada ima za lajt motiv reč CHANGE (promena). Takođe,
sam uveren da je te promene neophodno uvoditi tako što će se ići malim,
ali svakodnevnim koracima. Za razliku od nekih lidera koji su preskakali
stepenike, pa im se to obilo o glavu. Svakodnevne male promene. I samo
tako možemo postići velike rezultate.
Na treninzima koristim jedan simpatičan primer. Američki grad Pasadena.
Kao i svuda u svetu vozači su bili izuzetno nemotivisani da plaćaju
parking. Trotoari su javno dobro i plaćati i najmanju sumu novca,
izgleda kao da vam je novčić upao u šaht. I onda su se gradske vlasti
dosetile. Na svaki parking časovnik zalepili su malu nalepnicu na kojoj
je pisalo: „Plaćajući parking vi investirate u izgradnju naše gradske
biblioteke. Je li promena mala? Mala koliko može biti jedna nalepnica na
parking časovniku. Da li je dala rezultate? Naravno. Ljudi su bili
ponosni jer su znali da plaćajući parking mesto, investiraju u
biblioteku.
I kako na to reaguju učesnici treninga? Isto kao da sam im ispričao
dobar vic. Istog momenta neko će se javiti sa komentarom: „To može u
Americi. Ali mi smo Srbija!“
Naravno, tu ide moj spremni nastavak priče. Koji se zove Arilje.
“U srcu Šumadije živi gradić za koji mnogi kažu da je Švajcarska... NIKO
u Arilju ne zna kada je ovde boravio Bog. Ali, svi znaju da im je baš on
darovao ovo parče sveta.”
“Zemaljski raj” kaže Dragan Jojić. “Šta god u njivu ubodeš, rodi. I
ljudima je podario bistar um i ruke, kao lopate.”
“Ne radi samo onaj ko ne može ili neće”- kaže Maja Živić.
Imaju oni priču i o starom mlinaru koji je predvideo u Arilju kažu,
domaćinsku kuću za Evropu.
“I dalje od Evrope” dodaje Mido Đukić. “Naša malina je odavno čuvena na
svetskom tržištu. Po ukusu i sočnosti, kraljica među malinama.”
I tako dalje, predstavljaju sebe stanovnici Arilja na internet
prezentaciji. Lako im je sada kada su centar proizvodnje maline u
Srbiji, koja je od izvoza ovog voća prošle godine zaradila 200 miliona
dolara. Naš opotencijalni rod maline je između 80.000 i 85.000 tona
godišnje. A da li je tako bilo oduvek? Malina se u Arilju gaji tek nešto
oko pola veka. I sećamo se kako je krenulo. Bilo je puno skepticizma. U
kraju u kome caruje “najslađa šljiva na svetu“, požegača, neko je
ponudio seljacima da gaje malinu. I naravno da nisu prihvatili. Kao i
svuda u svetu selo je prostor najmanje spreman na promene. Ali neko je
bio spreman da napravi malu promenu. I ta promena mu se isplatila. I
onda je napravio još jedan korak u istom pravcu. I još jedan i tako sve
do danas, kada je Srbija drugi proizvođač maline u svetu, a u Arilju
mali na plantažno gaji na hektara. A sve je krenulo sa malom promenom.
Kao kada leptir mahne krilom.
Sada pogledajte sopstvenu firmu i kažite da li se i na nju mogu
primeniti pomenuta 2 pravila:
1. Promenu ponašanja drugih ljudi mogu promeniti jedino promenom
sopstvenog ponašanja.
2. Svakodnevne male promene dovode do ogromnih rezultata.
Siguran sam da se slažemo da mogu. A što je još važnije primena ovih
pravila je neophodna.
Ko misli da će se svi drugi promeniti, a da će on ostati isti, gledajući
do kraja godine ispada iz biznisa.
Jedno od mojih najvećih poslovnih zadovoljstava je to što znam da svakim
treningom i koučingom učestvujem u promenama ljudi i firmi sa kojima
radim. Kao u onoj poruci Mahatme Gandija: „Budi deo promene koju želiš
da vidiš!“ |
