|
Piše: Vladimir Majstorović
"Pesimista je onaj ko u svojim prednostima vidi
nedostatke, a optimista je onaj ko u svojim manama vidi prednosti."
Harry Truman
Nakon mog teksta: „Dambo ti umeš da letiš“ dobio sam
nekoliko komentara da je sada potrebno biti optimista.
Pogotovo danas kada su ljudi svesni da je
daleko lakše ostati bez posla. Ljudima je potrebno usaditi mišljenje da
izgubiti posao nije smak sveta. U stvari to je dobra stvar, jer ćete
imati priliku da radite nasopstvenoj ličnosti. Hajde onda da pokažemo i
drugu stranu medalje.
Danas u savremenom svetu znanje i veštine
nisu dovoljan uslov da bi dobili posao. Neophodno je da imate pozitivan
stav. Ako ga nemaš, onda ga nabaci! I to je postao obrazac. Pogledajte
samo TV program. Sav vrca od pozitivnog stava. To se promeni samo na
trenutak kada se u studiju pojavi snimak čoveka koji je izgubio sve u
zemljotresu, tek toliko dok gledalac postane svestan koliko je njemu u
stvari dobro, u poređenju sa ovim nesrećnikom. A zatim “U goste nam je
došla, naša proslavljena..., koju ne treba posebno predstavljati ...” i
onda opet optimizam koji je očigledno postao zvanični životni stav.
Ljudi se dele na dve grupe: Pesimiste i optimiste. Koliko
puta u životu ste čuli ovu konstataciju. Najnovija istraživanja u svetu
kažu da je ova rečenica tačna isto koliko i ova: “ljudi imaju ili plavu
ili riđu kosu”. Odnosno, velika većina, njih čak 80 % se nalazi negde na
sredini između optimizma i pesimizma. Najpreciznije bi bilo reći da je
najveća većina nas oko tačke koja bi se mogla nazvati “blagi” optimizam.
Ali u savremenom poslovanju, ali i životu to nije
dovoljno. Od svih nas se očekuje da budemo fanatici optimizma. Da li
možete da zamislite šefa, direktora ili predsednika koji nije maksimalni
optimista? Uzgred, da li ste znali da je
Džordž Buš, tokom studija na koledžu bio
i čirlider. Umalo da napišem da je bio navijač, ali sam se momentalno
zaustavio, jer je ta reč kod nas postala sinonim za neprimereno
ponašanje. Čirlider je neko ko bodri svoje sportiste, neko ko i u
trenucima kada gube skakuće oko njih, maše zastavicama i govori im da
mogu da naprave preokret. Da li za to ima ikakve realne osnove? Nema,
ali posao čirlidera i nije da razmatra realne mogućnosti. Interesantno
da je Džorž Buš takav stav nastavio i tokom svog predsednikovanja. Svi
koji su imali drugačije stavove po pitanju rata u Iraku, momentalno su
dobijali epitet kukavice i pesimiste. A
u savremenom (poslovnom) svetu biti pesimista je najgora kvalifikacija.
Skoro, kao nekada, biti informbirovac. Jer, optimisti imaju sposobnost
da u svemu vide dobro, a savremeno poslovanje zanimljivu avanturu, punu
mogućnosti i izazova.
S druge strane pesimisti prolaze kroz život kao kroz
prašumu, u kojoj svaki čas može nešto loše da im se desi. Naravno da su,
pored svega još i cinični, džangrizala i melanholični. E zašto su oni
takvi? To sam Bog zna, jer je provereno dokazano da optimisti daleko
bolje prolaze u životu u celini, ali i u njenim segmentima kao što su:
Karijera, finansije, porodica, seksualni život, brak, zdravlje, plus još
i duže žive. Ovo da duže žive je još i neka životna pravda, jer ako neko
sve vreme kuka, ima li ičeg logičnije nego omogućiti mu da mu ta muka i
kuknjava što pre prođe. Da je zdravije
biti optimista, postoje i zvanični
dokumenti. Na sajtu
LiveScience.com nalaze se podaci o istraživanjima, koji dabome, pokazuju
da su optimisti zdraviji od pesimista. Kada znamo da naše misli i naše
kompletne telesne aktivnosti idu ruku pod ruku, onda su nam ovi
rezultati sasvim prihvatljivi. I tu važi pravilo: Što si veći optimista,
to imaš bolje zdravlje. Martin Seligman podržava ovu teoriju i kaže da
negativne misli, vremenom utiču na negativno funkcionisanje organizma.
Istraživanja koja su u Holandiji trajala 9 godina, na grupi od 900
ljudi, pokazala su da se ovo ne odnosi samo na kardio-vaskularna
oboljenja, nego na sva moguća oboljenja.
Plus, Naom Čomski je lepo rekao da je optimizam
strategija za stvaranje bolje budućnosti. Jer, samo ako veruješ da će
budućnost biti bolja, ti ćeš preuzeti odgovornost da je takvom i
napraviš. Ako osećaš želju za slobodom, mogućnošću da promeniš stvari,
postoji i šansa da ćeš učestvovati u u stvaranju boljeg sveta. Izbor je
na vama. Ovo bi ukratko ispričano, bilo ono što je ovaj veliki mislilac
rekao o optimizmu.
Lično mogu da vam potvrdim, da je primenjivati snagu
optimizma izuzetno korisno u poslovnoj sferi. Čitav moj dosadašnji rad,
trenera i kouča, zasniva se na ideji pozitivnog razmišljanja, pozitivne
vizuelizacije i motivacije ljudi. Jer, dokazano je da svako može da
nauči da bude optimista. I to na 3 načina. Prvo, svako od nas može da
veruje u sopstvenu snagu koja će mu omogućiti da mu život trajno bude
bolji. Drugo, može da prihvati činjenicu da: “Ničija nije gorela do
zore”, odnosno, da sve loše stvari koje nam se dešavaju imaju i svoj
kraj. Treće, verovanje da u svačijem životu će se dešavati još mnogo
lepih stvari. Zamislite sada, na bilo koji od ova tri načina, snagu
pozitivnog optimizma koja vam omogućava da donesete promenu u vašoj
budućnosti.
Štagod radili uz pesimizam, ako radite sa optimizmom,
postignućete bolje rezultate. Optimista veruje da je on za volanom
sopstvenog života, da je odgovoran i da može da pozitivno utiče na
njega.
Čak i u trenucima kada ne ide sve kao što su planirali,
optimisti razmišljaju o tome šta su naučili i koje su iskustvo stekli.
S druge strane, pesimisti su svakim negativnim događajem sve sigurniji
u zlu sudbinu koja im je dodelila ulogu gubitnika. Pored pomenute
sudbine, za njihovu nedaću može biti kriv još i: Šef, suprug(a), otac,
majka, deca, društvo, i vlast.
Najvažnije je da primetimo da oba načina razmišljanja u
istim situacijama izvlače totalno različita iskustva. Verovatno je to i
razlog zašto optimisti uvek postižu više. Jer, optimisti imaju stav da
su prepreke sastavni deo života i da je neophodno izdržati, i ostati u
brobi do samog kraja. Kažu da je razlika između junaka i kukavice u tome
što junak 5 minuta duže uspeva da kontroliše strah.
Jasan cilj i istrajnost su 2 najveća preduslova uspeha.
Očigledno je da ćemo te dve osobine pre povezati sa nekim ko je
optimista. Na putu do uspeha svi se mi susrećemo sa preprekama.
Neophodno je razvijati stav da smo nakon svake
od tih postignutih prepreka jači i
uspešniji.
Kada se govori o optimistima, često ima se pridodaje i
da su idealisti i sanjari. Jer zamišljati stvari koje još ne postoje je
jedna od osnovnih osobina po kojima se razlikujemo od životinja.
Fantastične vizije, radost koja će nas obuzeti kada ostvarimo zadatak,
tako su životni da ih momentalno možemo osetiti. Sve velike stvari su se
prvo stvorile u glavama idealista. Setite se samo Tesle koji je imao
sposobnost da ekseperimentiše stvarajući modele u sopstvenoj glavi i da
na karju bude potpuno siguran koji će biti rezultati, kada bude napravio
finalni model.
Idealizam je seme koje pokreće promene, i bez njih bi sve
vreme tapkali u mestu. S druge strane idealizam i preterani optimizam
nas lako mogu odvesti na predivno ostrvo u kome je dovoljno da maštamo i
sve je tako lepo, da ne mora ni da se u praksi sprovede. Takođe, sve
prepreke nam se čine mizerne i lako zaobilazne. Surova realnost nakon
ovakvog razmišljanja je neminovna.
Optimisti vide greške kao dragocene lekcije u sopstvenom
razvoju.
Optimisti vole da se druže sa drugim
optimistima. Mark Tven je rekao: “Klonite se malih ljudi. Oni uvek
pokušavaju da ugase vašu ambiciju. Veliki ljudi vam daju osećaj da ćete
i vi postati veliki!”
Duhovitost je još jedna osobina koja ide uz optimizam. Zamislite samo
stav da se problemu smejete u lice. Samim tim, problem se čini manjim i
bezazlenijim.
Pretvarati se da i to, odnosno glumiti
to, sve dok to i ne postaneš je jedan od osnovnih alata u koučingu. Tamo
se on naziva “KAO DA” (as if). Pesimista bi rekao “Kako da se
ponašam kao da sam hrabar, kada to nisam?” Optimista bi rekao: “Hajde da
probam!” I naravno, kada nešto stalno ponavljamo to postaje naša navika,
a samim tim menja naš karakter i postaje deo naše ličnosti, odnosno naš
identitet.
Pozitivna vizuelizacija je neophodna,
kako bi ostvarili naše ciljeve. Ništa se nije dogodilo a da prethodno
nije već bilo odsanjano.
Na kraju možemo da postavimo sledeće
pitanje: Zašto mi pozitivnim razmišljanjem i delovanjem ne možemo da
promenimo svet? I šta će nam pesimisti? I kakva može biti korist od
njih? I da li je optimizam uvek opravdan? I da li je tačno da moramo
izbaciti loše misli? I da ako mislimo pozitivno, ništa loše nam se ne
može desiti? I da li važi priča: „Prijatelju, ako imaš problem, onda je
on pre svega u tvojoj glavi, a ne u tvom okruženju. Kada budeš
razmišljao pozitivno, sve će doći na svoje“?
Dakle, kako nam mogu pesimisti biti od
koristi?
Pesimisti su veoma često u firmama prerušeni u kritičare.
Po njima: “Nikada nema sredstava”, “nije pravi trenutak”, ili “mi smo
malo specifični da bi to funkcionisalo”. Samo da napomenem da je
izuzetno uspešni biznismen Volt Dizni, razvio sistem donošenja odluka
koji je uključio: Sanjare, realiste i konstruktivne kritičare. Ovaj
model izuzetno dobro funkcioniše u svim firmama, u kojima sam im pokazao
kako mogu da budu daleko efikasniji na upravnim odborima, ali i
najobičnijim sastancima.
Ti konstruktivni kritičari, prerušeni
pesimisti su nam neophodni. I moramo ih čuvati. Nadam se da je poslovni
svet od 2007. do danas izvukao neku pouku. Jer, ljudi koji su radili za
Lehman brothers, i koji su govorili da stvari ne mogu da idu tako u
nedogled, etiketirani su kao pesimisti i dobili su otkaz. Ljudi koji su
govorili da će 2009. biti teža nego 2008. dobili su kritiku da su
pesimisti. Vođen tim iskustvom, promenio sam taktiku. Kada me neko pita
kakva će biti 2011. kažem da će biti mnogo bolja nego 2012.
Osim ako se ekonomija zasnovana na
mešetarenju, zameni, ekonomijom zasnovanom na proizvodnji i izvozu.
|
