Jagode i gliste
Često razmišljam o komunikaciji i poruci. O načinu na koji treba razmišljati i informacijama koje treba posedovati da bi se kreirala uspešna komunikacija. Postoji jedan citat koji to vrlo slikovito objašnjava i koji je jedan od mojih omiljenih, pa prosto poželeh da ga podelim sa vama: “ Lično, najviše volim jagode sa šlagom, ali sam otkrio da, iz meni neobjašnjivih razloga, ribe više vole gliste. Zbog toga, kada idem na pecanje, ne razmišljam o tome šta ja volim – vodim računa o tome šta ribe vole!” reče Dejl Karnedži. (Dale Carnegie (1888-1955), bio je pionir na polju javnih nastupa i razvoja ličnosti. Postao je slavan po tome što je vrlo uspešno druge upućivao u to kako da postanu uspešni.) Svakog dana nekom nešto »prodajemo« – ribi mamac, studentima informaciju, kolegama svoje mišljenje, pretpostavljenima ideju, bračnom drugu svoje viđenje idealnog godišnjeg odmora… Prodavati se može i bez marketinga (u narodu su poznate metode “ćorave koke”, “slepog trapera”, “APP” i slične), ali koliko dugo i koliko uspešno? Kažu da je Kovnica novca jedina proizvodna organizacija kojoj markting ne treba. Lično, u potpunosti se slažem sa tim. Naravno, pričamo o tržišnoj, ne o dogovornoj ekonomiji. Ako neko ne zna šta onaj kome želi da proda zaista želi da kupi, koji je zaista njegov problem koji baš taj neko uspešno može da reši, kako onda uopšte očekuje da ga reši?! Ako ne upozna svog potencijalnog kupca, taj kupac nikad neće izgubiti taj “potencijalni” pridev. A to se ne može bez marketinga. Marketing je taj koji pita tržište, prikuplja podatke i transformiše ih u informacije (podaci sami za sebe ne znače mnogo, dok se ne stave u određeni kontekst i tako dobiju određeno značenje) koje distribuira i menadžmentu i razvoju i prodaji i koje kasnije koristi da bi na pravi način komunicirao sa tržištem. Bolje reći sa kupcem. Koji ima određene godine, određeni pol, svoja shvatanja o svetu oko sebe, svoje navike, kriterijume i predrasude… I koji (najčešće) nije osoba koja odobrava oglase. Ili flajere. Ili bilborde. Ili TV spotove. Ili Internet oglase... I onda se ne desi da na udicu stavite jagodu sa šlagom… ma koliko da je volite… jagodu, ne udicu…
Praksa me, na žalost, prečesto demantuje, ali i dalje mislim da je moj pogled na marketing ispravan i da je uzrok mog “sukoba sa stvarnošću” nepostojanje realnog tržišta u mnogim oblastima poslovanja. A vi, šta mislite? Ko greši – “praksa” ili ja? |
||