Opšti princip vrednovanja

Vrednost proizvoda ne postoji sve dok se ne ostvari kroz upotrebu. Čudno zvuči? Možda, ali je istinito. Mnogi proizvođači će reći “ pa valjda ja znam svoj proizvod i valjda ja znam koja je njegova vrednost”, ali neće biti u pravu. Zašto? Zato što se proizvodi kreiraju za tržište, a ne samo i isključivo za ličnu upotrebu svog proizvođača (mada se mnogi ponašaju kao da su sami sebi jedini kupci ). U fabrikama se kreiraju samo karakteristike proizvoda, a na tržištu se kreira njihova vrednost.

Kreirati uspešan proizvod za tržište je uvek teško. Kreirati tržište za uspešan proizvod je kudikamo teže. Kad neko to uspe, kao Sony sa svojim vokmenom, nije teško zaključiti da je maher u svom poslu. Je l’ tako? Pa, ne baš uvek. Taj isti Sony je kreirao i Betamax video standard. Objektivno superioran u tehničkim karakteristikama, omogućavao je snimanje video sadržaja u trajanju do 1 sata. Objektivno inferioran u tehničkim karakteristikama, konkurentski VHS je omogućavao snimanje sadržaja u trajanju do 2 sata. E sad… Fudbalske utakmice traju 2 x 45 minuta, a filmovi su tada, kao i sada, trajali nešto duže od sat vremena… Šta mislite, koji je standard pobedio na tržištu?

I nije Sony jedini. Kada je lansirala New Coke, Coca Cola je zaradila samo brdo nezadovoljnih korisnika, i ništa više. To je bio takav promašaj, da su mnogi pomislili da je u pitanju bio marketinški trik koji je upotrebljen da bi se ustv. promovisala klasična Coca Cola. Ali, nije bio trik.

Ima još puno takvih primera. Očigledno, i najveći greše. Jer pogrešno procene u čemu je vrednost njihovog proizvoda.

Vrednost nije u primeni bolje tehnologije, već u ispunjenju korisničkih želja. U pitanju je vrednost koju procenjuje korisnik, ne proizvođač. Sećate se – percepcija je realnost.

Predrag Milićević